Европа покушава да крене у будућност изградњом два вештачка „енергетска острва“ у Северном и Балтичком мору. Сада Европа планира да ефикасно продре у овај сектор претварањем приобалних ветроелектрана у капацитет за производњу електричне енергије и њиховим напајањем у мреже многих земаља. На тај начин ће постати посредници за будуће међусобно повезане системе обновљиве енергије.
Вештачка острва ће служити као везе и прелазне тачке између ветроелектрана на мору и тржишта електричне енергије на копну. Ове локације су дизајниране да хватају и дистрибуирају огромне количине енергије ветра. Међу овим случајевима, Енергетско острво Борнхолм и Острво принцезе Елизабете су изузетни примери нових приступа имплементацији система обновљивих извора енергије.
Енергетско острво Борнхолм на обали Данске снабдеваће Немачку и Данску до 3 ГВ електричне енергије, а такође је у потрази за другим земљама. Острво принцезе Елизабете, које се налази 45 километара од обале Белгије, ће тако прикупљати енергију из будућих приобалних ветропаркова и служити као неоспорно чвориште за размену енергије између земаља.
Пројекат Борнхолм Енерги Исланд, који су развили Енергинет и 50Хертз, биће драгоцено, па чак и витално енергетско богатство за континент. Ово посебно острво ће моћи да обезбеди Данску и Немачку струју која им је потребна. Да би проценили утицај пројекта, започели су и важне послове, као што су набавка високонапонских једносмерних каблова и припрема копнене инфраструктуре.
Планирано је да изградња пруге почне 2025. године, уз еколошко одобрење и археолошка ископавања. Када буде оперативно, Енергетско острво Борнхолм ће помоћи да се минимизира зависност компанија од фосилне енергије и даље промовише енергетску сарадњу између земаља како би се створио ефикасан и еколошки прихватљив енергетски систем.
Острво принцезе Елизабете је један од победничких пројеката и сматра се првим светским вештачким енергетским острвом. Вишенаменска подстаница која се налази на обали Белгије, повезује једносмерну струју високог напона (ХВДЦ) и високонапонску наизменичну струју (ХВАЦ) и дизајнирана је да прикупља и претвара излазну енергију из обновљивих извора. Такође ће помоћи у интеграцији ветроелектрана на мору са белгијском мрежом на копну.
Изградња острва је већ почела и биће потребно око 2,5 године да се припреми за постављање чврстих темеља. Острво ће имати хибридне интерконекције променљиве дубине, као што су Наутилус, који повезује Велику Британију, и ТритонЛинк, који ће се повезати са Данском када буде оперативан. Ове интерконекције ће омогућити Европи не само да тргује електричном енергијом, већ и енергијом са оптималном ефикасношћу и поузданошћу. Каблови ветропарка су положени у сноп на мору и повезани са копненом мрежом Елиа на острву принцезе Елизабете: овде Европа показује како да се ухвати у коштац са климатским изазовом.
Иако су енергетска острва повезана само са Европом, она представљају глобални помак у фокусу на одрживу енергију. Цопенхаген Инфраструцтуре Партнерс (ЦИП) планира да развије око 10 пројеката енергетских острва у Северном мору, Балтичком мору и југоисточној Азији. Острва имају доказана техничка решења и нову скалу енергије ветра на мору, чинећи енергију ветра на мору приступачнијом и приступачнијом.
Европска унија је технолошки концепт, а ова вештачка енергетска острва су основа за енергетску транзицију која обезбеђује одрживи развој и повезан свет. Коришћење енергије ветра на мору у тропима и потенцијал за прекограничне токове енергије велики су корак ка пружању климатских решења свету. Борнхолм и принцеза Елизабета поставили су темеље, па су прављени нови планови широм света.
Завршетак ових острва ће ефективно револуционисати начин на који људи стварају, дистрибуирају и троше енергију, са циљем стварања одрживог света за будуће генерације.
Време поста: 30.12.2024